БИОГРАФИЈА

Марко В. Јарић је рођен 17. марта 1952. године у Београду од оца Војина и мајке Милеве, рођене Вукобрат. Гимназију је завршио у Мостару 1970. године као најбољи ђак, а Природно-математички факултет Универзитета у Београду, Одсек за физику, 1974. године као најбољи студент једне изузетно успешне генерације. За успех на студијама, награђен је Октобарском наградом Града Београда. Професори Физичког факултета Универзитета у Београду га памте као посебно талентованог и образованог физичара који је још у току студија почео да објављује оригиналне радове у најбољим научним часописима (“Изингов модел и трећи принцип термодинамике”), започевши своју изузетну научну каријеру.

После завршетка редовних студија, 1974. године одлази на докторске студије у САД, на Градски колеџ Њујорка (City College of New York) које је завршио у пролеће 1978. године у рекордном року, као најбољи докторант. Докторирао је код професора Џозефа Бирмана (Joseph Birman), једног од најцењенијих физичара у области физике кондензованог стања материје, на теми “Теорија група и теорија ренормализационе групе за структурне фазне прелазе у А-15 системима”. За време докторских студија Марко је такође стицао и предавачко искуство, јер је већ био укључен у предавања у својству асистента и предавача.

Марко Јарић је радио као постдокторски истраживач у периоду 1978–1980. године на Калифорнијском универзитету у Берклију као добитник престижне Милерове стипендије, а затим у периоду 1982–1984 на Слободном универзитету у Берлину као добитник Хумболтове стипендије. Потом 1983. и 1984. године предаје на Државном унверзитету Монтане као професор по позиву (Visiting Assistant Professor), а 1985. године у истом својству предаје на Универзитету Северне Дакоте. Следеће, 1986. године прихвата понуду за место ванредног професора (Associate Professor) на познатом Тексашком А&М универзитету (Texas A&M University, College Station, Texas), где 1990. године добија статус редовног професора и где остаје све до своје преране смрти.

Слику о активној и изузетно успешној каријери Марка Јарића употпуњују гостовања, краћи и дужи боравци на престижним научним институцијама у свету. Као постдокторант, а у својству научног сарадника (Visiting Scholar), 1983. и 1984. године проводи неколико месеци у Центру за високе научне студије у Бир Сир Ивету, Француска, и Ајнштајновом центру за студије теоријске физике Вајцмановог института у Израелу. Период од 1984. до 1986. године карактеришу вишемесечни боравци на Унивезитету Харвард, а 1987. и 1988. годину проводи као гост Института за теоријску физику у Санта Барбари. Као ванредни професор, предаје по један семестар 1989, 1990. и 1995. године на Институту за теоријску физику Калифорнијског унивезитета у Санта Крузу, док 1995. и 1996. године борави и на Корнел универзитету у Итаки. Професор Јарић није заборављао своје пријатеље и колеге у Београду, тако да је био редован и радо виђен гост у нашој средини, где је одржао већи број надахнутих предавања и семинар